Uhvati te sreća na momenat i tada vreme, kao da stoji.
Vidiš sva ona lica ukočenih obraza i praznih očiju koje te posmatraju, i zapitaš se, tek posle „Da li je vredelo“? Zapitaš se, ali tiho u tami da niko ne posumnja u tvoj izbor, čega si se do sada odrekao i šta je sve to prostrujalo pored tebe dok si ti, sebično uživao u momentu sreće.
Zapitaš se, ali odgovor ti potiskuju emocije koje bukte poput vatre dajući predimenzioniranu sliku stvarnosti i tada svaka reč zaboli poput opekotine i šamara istovremeno. I tada uhvatiš sebe kako liješ reku suza i smejući se, istovremeno govoriš besmislene rečenice tražeći opravdanje za utrošeni momenat; a u stvari ono što iz tebe izlazi je reakcija zakasnele ljubavi.
Osmehuješ se na svaku glupost koju bi video, pričaš koještarije sa osobama koje ne poznaješ, bežiš od iskrenih a kružiš oko licemernih i rečima slabo potkovanih ljudi; a sve zarad još jednog momenta sreće koji si tako olako bacio pod noge zakasneloj ljubavi.
Kucajući na svaki prozor samoće, otvarajući vrata bola i patnje; tražiš kutak u kome si nepravedno odgurnuo jednu zakasnelu ljubav i moleći se onome u koga nikada nismo verovali, ljubiš obrise koji ostaše i želiš samo jedno- da se vreme vrati.
Vidiš sva ona lica ukočenih obraza i praznih očiju koje te posmatraju, i zapitaš se, tek posle „Da li je vredelo“? Zapitaš se, ali tiho u tami da niko ne posumnja u tvoj izbor, čega si se do sada odrekao i šta je sve to prostrujalo pored tebe dok si ti, sebično uživao u momentu sreće.
Zapitaš se, ali odgovor ti potiskuju emocije koje bukte poput vatre dajući predimenzioniranu sliku stvarnosti i tada svaka reč zaboli poput opekotine i šamara istovremeno. I tada uhvatiš sebe kako liješ reku suza i smejući se, istovremeno govoriš besmislene rečenice tražeći opravdanje za utrošeni momenat; a u stvari ono što iz tebe izlazi je reakcija zakasnele ljubavi.
Osmehuješ se na svaku glupost koju bi video, pričaš koještarije sa osobama koje ne poznaješ, bežiš od iskrenih a kružiš oko licemernih i rečima slabo potkovanih ljudi; a sve zarad još jednog momenta sreće koji si tako olako bacio pod noge zakasneloj ljubavi.
Kucajući na svaki prozor samoće, otvarajući vrata bola i patnje; tražiš kutak u kome si nepravedno odgurnuo jednu zakasnelu ljubav i moleći se onome u koga nikada nismo verovali, ljubiš obrise koji ostaše i želiš samo jedno- da se vreme vrati.
Нема коментара:
Постави коментар