Skupo, skupo

Prvi jutarnji miris najčešće odiše svežinom i nadom u dan koji je pred nama; da će sve ići svojim tokom bez i malo trzavica i tezije.

Uglavnom.

Čuh prvo korake na stepenicama, kako uz vrlo karakterističan šum otresaju jutarnju rosu sa cipela.. ugledah kroz prozorče na vratima poznato lice Radojke M. , i osmeh dobro poznatih  misli u toj omanjoj, rastom ženi.

" Dobro jutro, dobro jutro. Kako si vredna, baš mi drago što te vidim. Ja volim kad' ti radiš, ja tebe najviše volim. Ti si divna. Ostavi mi jedan MOJ hleb, idem do doktorice, pa kad' se vratim ću doći. Znaš, znaš, onaj moj." - gurnuvši mi vlažnu i prljavu ' ceger' torbu u ruke, krenuvši ka vratima nastavi uglavnom uobičajno.

" Imaš li mleka u kesi?!" - pogleda me ispod oka.

"Nema, sutra tek dolazi."- ogovorih uz osmeh.

" A koliko ti je ovo ovde?" - pipajući svako flaširano mleko ponaosob, započela je svoju radost dana. " Aaaa, skupo, skupo..! "

Okrenu se poput preplašene srne i taman kad' dohvati kvaku na vratima, poče ne razgovetno zapitkivanje. Ponekad' se pitam da li bi je razumeli bolje neki Bušmani ili Hindusi iz dalekih krajeva.. gestikulacija uz obaveznu pantomimu, ispoljeni čudni talasi emocija, plima i oseka domaće kuhinje i staračkih pomada.

Uz odlazak iz objekta, redovno namigivanje kao znak zahvalnosti, ostavši otvorena vrata, brzinom leoparda ode niz ulicu.

Nedugo zatim, vidno ogorčena tetka Radojka, donosivši nove mirise u objekat, nastavlja tamo gde je i svakoga dan stala. Kao po ustaljenom redosledu, da li po abecedi, azbuci ili možda preživljavačkom instinktu.. dodirujući svaki proizvod, gnječeći ili milujući, ispušta dobro poznat uzdah i reči " Skupo, skupo..".

" Koliko ti je ova kobasica? "- naslonivši prste na staklo tek oribane vitrine, lagano se spuštajući u čučanj, uperi pogled ka ceni proizvoda. " A koliko bi mene izašlo para taj jedan prut? " - znatiželjno se oblizujući raspitivala omanja starica.

Izmerivši joj traženi proizvod, prekucavši u kompjuteru koji ne tako retko blokira kada vidi tetka Radojku.. rekoh ukupnu cenu, i upitno je pogledah.

" Aaauuuu, skupo, skupo. " - reče omanja starica.

"Šta ti je ovo? Kako se to jede? Ee, samo 100 dinara? Uzeću. " - uzevši u dlan kutijicu milerama iz frižidera poče da je vrti i razmišlja.

" Imam ja pavlaku kući, šta će mi ovo.. a i skupo je. Stvrano, skupo, skupo. "

" Koliko ti je krompir? Daj mi četri krompira. Al' nemoj da su mekani. " - uz stiskanje moje nadlaktice htede izgleda da pokaže kojom jačinom treba da proverim mekoću krompira.

" A, nemoj mi taj.. daj ovaj manji." - sagnuvši se poče sa probiranjem.

" Koliko ste rekli, četiri kile? " - upitah sasvim ozbiljno.

" Šta? Ne, ne, ne.. Nemam ja para, pa to je puno skupo za mene. Ja sam penzionerka, meni je sve skupo. " - žusto se odbrani od ponuđene količine.

" Koliko su ti jaja, sine? "- držeći kesicu sa 5 jaja u visini očiju, čekajući odgovor, računala je koliko joj je novca ostalo.

" Štaaa? 11 dinara?? Pa jel' to poskupelo, juče su bila 10.50 dinara.. E neću sad' namerno. " - ostavi ona jaja na sred radnog stola i jurnu ka kasi, valjda iz revolta  prekinu svoju ustaljanu 'kupovinu'.

Na pultu za kasom na kraju dvadesetominutnog ljubaznog usluživanja, našli su se sledeći proizvodi: hleb, krompir i kila šećera. I ako vrlo dobar ekonomista u svojoj kući, tetka Radojkin buđžet se nekada i istanji te je primorana da se upiše do penzije za neke sitne novce.. tako je bilo i ovoga puta. Počevši razmišljanje šta upisati a šta platiti, rukama vrteći tri prozvoda po pultu.. kao šibicari kada skrivaju onu malenu kuglicu, tetka Radojka progovori:

" Ovo ćeš mi upisati" , zagrlivši kilo šećera i kesu sa četiri krompira, " a ovo ću platiti" - stisnu pod miškom najjeftiniji hleb u prodavnici.

" Ne, ne .. ipak ćeš mi ovo upisati a ovo ćeš platiti" - lapsus ili ne, izvuče mi osmeh na lice.

" Joj sine moj, hajde pogledaj šta mi je ona druga upisala juče, nisam ništa uzimala sem hleba. Aha, aha.. dobro, dobro.. Skupo, skupo. " - pridržavajući se za zamrzivač, laganim korakom, kao da je nešto još htela a zaboravila, ode niz ulicu.. do sutra.

Objektom i dalje odzvanja    "Skupo, skupo ".